Multilateralna javna diplomatija na izložbi Expo 2025 Osaka
Međunarodne izložbe često služe kao pozornice nacionalnog samopredstavljanja, gde se učešće tumači uglavnom kroz prizmu nacionalne države. Paviljoni zemalja obično pričaju priče o nasleđu, inovacijama i težnjama kroz prepoznatljive nacionalne okvire. I zvanično učešće organizovano je pre svega oko suverenih država, što učvršćuje državocentrični karakter ovih megadogađaja.
U tom kontekstu Ujedinjene nacije (UN) suočile su se na izložbi Expo 2025 Osaka sa složenim izazovom javne diplomatije. UN su morale da verodostojno govore u ime svih država članica, da komuniciraju skladno predstavljajući mnoštvo nacionalnih identiteta i da predstave desetine specijalizovanih agencija koje rade u oblastima od globalnog zdravlja i civilnog vazduhoplovstva do atomske energije i humanitarne pomoći, a da pritom ne preopterete posetioce.
Zbog toga je Paviljon UN na izložbi Expo 2025 Osaka poučan primer za javnu diplomatiju. Za razliku od nacionalnih paviljona, koji mogu da se oslone na poznate simbole i priče, UN su morale da multilateralizam učine razumljivim, bliskim i važnim za svakodnevno iskustvo. Paviljon je nastojao da objasni sistem osmišljen da na različite načine, često nevidljivo, koristi stanovništvu širom sveta, preko granica, kultura i generacija.
Strategija paviljona zasnivala se na empirijskim dokazima. Ankete su ukazivale na relativno nisku naklonost prema UN u Japanu, dok je podrška ciljevima održivog razvoja (COR) bila izrazito pozitivna. Umesto da počne od institucionalnih struktura, paviljon je ciljeve održivog razvoja koristio kao ulaznu tačku. Ciljevi koji su već bili poznati i uživali poverenje postali su most ka sistemu UN, predstavljajući multilateralizam kao nešto povezano sa svakodnevnim životom.
Pomoćnik generalnog sekretara UN Maher Naser bio je generalni komesar učešća UN i tokom cele izložbe neposredno je, sa punim radnim vremenom, vodio rad na licu mesta. Njegovo prisustvo nije bilo samo ceremonijalno. Bio je vidljivo aktivan u programu paviljona, javnim događajima i stručnim razmenama na celoj lokaciji, nudeći stabilnu tačku koordinacije među brojnim telima UN i dajući složenom institucionalnom prisustvu ljudsko lice.
Paviljon je vodio posetioce kroz promišljen narativni luk. Počinjao je ulogom UN u oblikovanju međunarodnih normi, prelazio na današnje uticaje i završavao se pozivom na delovanje okrenutim budućnosti. Ta struktura bila je važna jer medijsko izveštavanje o UN često ističe trenutke zastoja i sukoba, koji mogu da zasene njihov svakodnevni operativni rad. Paviljon je umesto toga isticao kako multilateralna saradnja funkcioniše i zašto je važna u običnom životu. Završni deo, usmeren na buduće delovanje, pokazao se kao najpopularniji deo doživljaja.
Između 13. aprila i 13. oktobra 2025. Paviljon UN zabeležio je više od 406.000 poseta, u proseku više od 2.200 dnevno. Posetioci su bili 122 nacionalnosti, ali je gotovo 90 procenata bilo iz Japana. To odražava širi obrazac na međunarodnim izložbama, gde su oko 95 procenata posetilaca lokalni ili domaći stanovnici, i pomaže da se objasni zašto je paviljon pre svega osmišljen za publiku zemlje domaćina.
Praćenje i evaluacija bili su ugrađeni u sam doživljaj. Posetioci su pozvani da popune kratku digitalnu anketu i zauzvrat su mogli da koriste gača-mašine (vrstu automata, česte u Japanu, koji u zamenu za malu uplatu ili radnju izbacuju nasumičnu kapsulu), kulturno poznat i razigran mehanizam. Popunjeno je više od 155.000 anketa, što predstavlja stopu učešća od 38 procenata. Rezultati ukazuju na snažne pozitivne ishode u zadovoljstvu, percepciji i iskazanoj motivaciji. Kapsule iz gača-mašina ponovo su korišćene, što odražava posvećenost praktičnoj održivosti.
Mnogi posetioci izrazili su iznenađenje širinom aktivnosti UN i opisivali olakšanje što su se susreli sa institucijom koja im je delovala bliže svakodnevnom životu nego što su očekivali. Umesto da traži divljenje, paviljon je podsticao razumevanje značaja UN, njihove uloge i ideje zajedničke odgovornosti.
Šira pouka prevazilazi Osaku. Multilateralne organizacije suočavaju se sa komunikacijskim zadatkom koji se suštinski razlikuje od modela nacionalne države koji dominira učešćem na međunarodnim izložbama. Ne mogu da se oslone samo na jedan identitet. Moraju aktivno da grade skladnu priču kroz raznolike mandate i institucionalne glasove, da usklađuju prioritete i da uticaj ocenjuju dovoljno temeljno da bi učile i prilagođavale se.
Primer UN nudi važnu pouku i zemljama učesnicama. Čak i kada su identiteti, prioriteti i poruke višestruki i složeni, moguće ih je spojiti u priču koja je bliska, laka za razumevanje i pamtljiva. On pokazuje i da praćenje i evaluacija ne moraju biti odvojeni ili čisto tehnički. Kada se kreativno ugrade u doživljaj posetilaca, mogu biti i delotvorni i zanimljivi.
Za stručnjake za javnu diplomatiju, Paviljon UN nudi bogatije razumevanje onoga što međunarodne izložbe mogu da postignu. Ti događaji nisu samo platforme za nacionalnu projekciju. U najboljem slučaju, pokazuju kako složene poruke mogu postati čitljive i smislene za javnost i kako se praćenje i evaluacija mogu kreativno ugraditi u doživljaj posetilaca. U tom smislu, najveće dostignuće Paviljona UN možda je bilo upravo ovo: učinio je multilateralizam vidljivim, razumljivim i javno smislenim, a da pritom nije umanjio njegovu složenost.
Comments