Tri međunarodne izložbe u Japanu tokom 40 godina!
Expo 2025 Osaka je otvorena, a za mene je ovo uzbudljivo vreme. Bio sam na svakoj međunarodnoj izložbi od 1982, što znači da sam imao sreće da posetim dve ranije izložbe u Japanu: Expo 1985 Cukuba i Expo 2005 Aiči. Iščekivanje povratka u Japan gotovo se može opipati.
Bio sam tek mladić, a putovanje na izložbu Expo 1985 Cukuba bilo je moje prvo putovanje van rodne zemlje, Sjedinjenih Američkih Država. Na svoju prvu izložbu otišao sam 1982, kada je održana u Noksvilu, u Tenesiju. Toliko sam uživao da sam odlučio da posetim i izložbu Expo 1984 Nju Orleans, u Luizijani. Posle tih putovanja probudila se moja želja da istražujem međunarodne izložbe i saznam sve o njima. Jedan od prvobitnih razloga što sam pratio izložbe bio je to što je to zanimljiv način da planiram odmore. Izložba bi uvek bila u drugoj zemlji, zemlja domaćin bi dočekivala strane putnike, infrastruktura bi bila unapređena, mogao bih da istražim drugu zemlju i, naravno, nešto veoma uzbudljivo bi se dešavalo dok sam tamo. Pa, moja osećanja tokom više od 40 godina i 16 putovanja na izložbe pokazala su se kao tačna.
Sećam se uzbuđenja pri poletanju sa aerodroma u SAD na putu za Japan, sa majkom i dobrim prijateljem kao saputnicima. Sleteli smo na tada novi aerodrom Narita i uputili se u Tokio, gde smo tokom celog putovanja odseli u hotelu Holiday Inn.
Tokom tog putovanja istraživali smo prelepi Japan, kao što su gradić Nikko sa jezerom Čuzenđi i vodopadom Kegon. U Tokiju smo prisustvovali velikom takmičenju u sumo rvanju, za koje smo kasnije saznali da je bilo posebno, jer se ne održava redovno. Posetili smo Hirošimu da odamo poštu i čast izgubljenim životima. U Japanu su nas dočekali mnogi izuzetno ljubazni ljudi i jeli smo divnu hranu. Obradovao sam se i kada sam pronašao prodavnice sladoleda Baskin-Robbins sa ukusima kojih nije bilo u SAD. Tada sam kod kuće radio u jednoj prodavnici Baskin-Robbins!
Vrhunac i najuzbudljiviji deo putovanja bio je, naravno, odlazak na izložbu. Sećam se kako smo se probijali kroz lavirint podzemnih stanica metroa i vozova u Tokiju da bismo uhvatili voz za Cukubu, što je bila poduža vožnja. Zatim čekanje u redu na kapiji izložbe pre otvaranja i iščekivanje onoga što se nalazi iza kapija.
Nisam bio razočaran! Arhitektura i tehnologija koje su predstavljene bile su neverovatne za mladog čoveka u vreme kada se tehnologija ubrzano razvijala. Roboti koji sviraju klavir, slikaju i rade mnogo drugih stvari. Filmovi projektovani na ekrane od vode. Vožnja na jednom od prvih tobogana na svetu na kom se stoji umesto da se sedi i vožnja na probnoj pruzi HSST, jednom od prvih maglev vozova na svetu. Upoznao sam jednu Japanku koja mi je mnogo godina bila drugarica po prepisci… nažalost, u nekom trenutku smo izgubili kontakt. Kako čoveka ne bi oduševilo sve što sam video i doživeo?
Ovo putovanje na izložbu učvrstilo je moju želju da od tada posećujem svaku izložbu, kako bih bio među prvima koji vide i dožive tehnologiju budućnosti koja će jednog dana ući u naš svakodnevni život.
Premotajmo 20 godina i 6 izložbi unapred….. stiže moje putovanje na izložbu Expo 2005 Aiči! Ovog puta sam putovao sam i ponovo sam mogao da upoznam više Japana. Celodnevna vožnja biciklom po Kjotu do Zlatnog paviljona i drugih delova grada. Zalazak sunca u svetilištu Inari. Planinarenje u planinama oko Nagana, grada domaćina Zimskih olimpijskih igara 1998. Dan proveden u šetnji stazom Nakasendo i, naravno, sedam punih dana na izložbi u Aičiju!
Kod Zlatnog paviljona u Kjotu, u planinama Nagana i na stazi Nakasendo 2005.
Uspeo sam čak i da se vratim na lokaciju izložbe Expo 1985 Cukuba da vidim šta je ostalo. Nažalost, gotovo ništa. U Expo parku sačuvana je mala spomen-replika Tematske kule izložbe. Ostatak lokacije pretvoren je u poslovni park. Bilo je pravo razočaranje stajati tamo, sećati se strahopoštovanja koje sam osetio i nemati ništa od toga da ponovo doživim. To, nažalost, važi za većinu nekadašnjih lokacija izložbi, jer mnogi paviljoni nisu građeni da budu trajni. Dobra vest je da se poslednjih godina mnogi paviljoni projektuju za ponovnu upotrebu, pa se premeštaju i prenamenjuju, a ne samo ruše.
Kao i na mom prvom putovanju u Cukubu i na drugim izložbama, izložba u Aičiju 2005. me je oduševila. Prelepa lokacija na selu, izvan Nagoje. A kako se do nje stizalo?... vožnjom prvim komercijalnim maglev vozom na svetu… Linimom, koji je imao stanice duž cele trase od Nagoje do lokacije izložbe. HSST sa izložbe Expo 1985 Cukuba postao je stvarnost javnog prevoza! Napomena: osnivač Expomuseuma, Urso Čapel (Urso Chappell), osmislio je oslikavanje spoljašnjosti jednog od vagona Linima!
Lokacija izložbe u Aičiju nalazila se na brežuljkastom terenu, a projektanti su je objedinili povezujući celine uzdignutim pešačkim stazama. Tema izložbe bila je „Mudrost prirode“. Tokom posete video sam načine da bolje čuvamo našu planetu, kako da štedimo vodu, smanjimo otpad, recikliramo i mnoge druge pozitivne stvari za bolji život u budućnosti. Sećam se kako sam prvi put video OLED ekrane u paviljonu Koreje, koji tada još nisu bili komercijalno isplativi, i Laser Dream Theater, gde je prikazivan najveći film projektovan laserom na svetu, na ekranu dijagonale oko 51 m (2005 inča)! Paviljon grada Nagoje Earth Tower sa svojim džinovskim kaleidoskopom i muzičkim elementima koje pokreće vetar. U Globalnoj kući bili su izloženi zamrznuti ostaci vunastog mamuta starog 18.000 godina, koji su nedavno bili otkriveni. Dirljiv, a ipak topao animirani film u paviljonu Južne Koreje o tome kako uništavamo našu planetu i divan stop-animacijski film u Paviljonu Češke sa plesačima od duvanog stakla. U Paviljonu Australije bila je čak i razigrana džinovska maketa čudnovatog kljunara na koju se moglo popeti.
Još jedna novina, koliko znam, bila je to što je izložba u Aičiju imala malu drugu lokaciju, Područje Seto. Do Područja Seto stizalo se gondolom sa glavne lokacije izložbe, koja je vazdušnim putem prelazila oko 3 km (2 milje)! Na jednom mestu gondola je prolazila blizu jednog naselja i, na iznenađenje putnika, prozori su se kao čarolijom zatamnili da bi zaštitili privatnost obližnjih stanovnika dok smo prolazili iznad njih. Kada bismo prošli, ponovo bi postali providni, kao čarolijom! U Području Seto posetioci su mogli da odvoje vreme za dodir sa prirodom i jedni sa drugima. Bilo je to vreme za razmišljanje o svemu što priroda unosi u naše živote i za zahvalnost.
Sada, još 20 godina i još 6 izložbi kasnije..... oduševljen sam što planiram treće putovanje u Japan da doživim još jednu izložbu. Osaka je ove godine domaćin svoje druge izložbe; bila je domaćin i izložbe Expo 1970. Nažalost, 1970. sam imao samo 6 godina i nisam stigao na tu izložbu! Ipak, na putovanju kasnije ove godine nadam se da ću posetiti lokaciju izložbe Expo 1970 i uživo videti Toranj Sunca, tematsku građevinu te izložbe, kao i da ću ponovo otići u Aiči. Hoće li me Japan videti ponovo za još 20 godina? Nadajmo se!
Comments