Memorabilije: kako izložba živi i posle dana zatvaranja

(Napomena: Urso je ovaj tekst prvobitno objavio 14. novembra 2011, u okviru saradnje sa izložbom Expo 2012 Jeosu. Ovde ga objavljujemo posthumno. Originalni tekst dostupan je ovde.)

Nalaze se na tavanima i u fiokama širom sveta. Nalaze se i u muzejima na svim kontinentima. Svaki put kada se održi međunarodna izložba, milioni ljudi žele da ugrabe komadić istorije ili samo da sačuvaju uspomenu. To su suveniri sa međunarodnih izložbi.

Teško je zamisliti posetu izložbi bez toga da u nekom trenutku uzmete predmet ili dva kao uspomenu na posetu. Pošto sam do sada bio na osam međunarodnih izložbi i postao pomalo kolekcionar, skupio sam (možda neprijatno) veliku zbirku memorabilija. Ne bih nužno preporučio da se ide baš u takvu krajnost, ali razmišljanje o tome zašto želite da sakupljate može Vam pomoći da izaberete predmete koji su najvredniji i najsmisleniji, bilo Vama bilo drugima.

Efemera: alati posete

Kada idete na izložbu, treba da platite ulaz, odlučite šta želite da vidite i snađete se kada stignete. Zato ne iznenađuje što veliki deo memorabilija sa izložbi čini efemera koja sve to omogućava. Ulaznice, vodiči, brošure i mape spadaju među najčešće sakupljane i najtraženije predmete sa međunarodnih izložbi.

Oni su i među najboljima da godinama kasnije ponovo proživite svoje iskustvo. Već sam pogled na te predmete može da vrati konkretna sećanja na posetu: upečatljive paviljone, određene događaje ili čak čitav jedan period života.

Vodiči iz prošlih decenija ne samo da pružaju uvid u te događaje, već nam omogućavaju i da vidimo šta su ljudi u to vreme smatrali važnim.

Iznad su vodiči (Sent Luis 1904, Montreal 1967, Nju Orleans 1984, Teđon 1993, Lisabon 1998 i Hanover 2000), mape (San Francisko 1939–1940, Njujork 1964–1965, Montreal 1967 i Noksvil 1982) i ulaznice (za Dan Čikaga na izložbi 1893. u Čikagu, jednodnevna ulaznica sa izložbe 1982. u Noksvilu i sezonska karta sa izložbe 2005. u Aičiju) iz autorove zbirke.

Tradicionalni kolekcionarski predmeti

Kada pomislite na memorabilije uopšte, postoje uobičajeni predmeti koje ljudi povezuju sa sakupljanjem, a oni su svakako zastupljeni i na međunarodnim izložbama. Kovanice, medalje i marke su popularni predmeti. U nekim delovima sveta, pak, s ponosom se izlažu prigodne kašičice. Bedževi su omiljeni, a mnogi paviljoni imaju logo ili grb svog paviljona na bedžu za rever. Poslednjih godina razglednice kao da su izašle iz mode.

Pored medalja i koverata prvog dana izdanja prikazanih na fotografijama iznad, tu je i fotografija mnogih predmeta sakupljenih na Svetskoj izložbi 1904. u Sent Luisu, izloženih u Istorijskom muzeju Misurija. Obratite pažnju na obimnu zbirku kašičica!

Pasoši i maskote

U jednom ranijem tekstu pomenuo sam pojavu na izložbama koja se zove sakupljanje pečata u pasošu. Ti predmeti postali su tradicija međunarodnih izložbi i mogu biti među najličnijima, jer beleže Vaše kretanje po lokaciji. Decenijama kasnije, mogao sam pomoću njih da ponovo pratim svoje korake.

Maskote međunarodnih izložbi

Međunarodne izložbe imaju maskote od 1984. Poslednjih godina čak i pojedini paviljoni stvaraju svoje. Namenjene uglavnom mlađima, ali omiljene i među odraslima, pojavljuju se na svakojakim predmetima, kao što su plišane igračke, majice, privesci, kasice i čak ovaj keramički kolekcionarski predmet prikazan iznad, u spomen na ceremoniju zatvaranja izložbe Expo 2005 u Aičiju, u Japanu. Istoriju maskota međunarodnih izložbi opisao sam u jednom ranijem tekstu.

Interna efemera

Evo kategorije koja je možda za prave poznavaoce izložbi: predmeti koje je izložba stvorila za internu i stručnu upotrebu. Možda nije svakome potrebna beležnica Expo 86 Master Control Standards, ali prilično sam siguran da sam jedini u svom kraju koji je ima. Za to mogu da zahvalim jednom poznatom sajtu za onlajn aukcije, koji ovakve predmete ljubiteljima izložbi čini previše dostupnim.

Najsmisleniji i najjedinstveniji suvenir: fotografije i video-snimci

Od svih predmeta koje sam sakupio za 30 godina, najdragocenije su mi fotografije i video-snimci. Tokom decenija zabeležio sam hiljade i hiljade slika. One predstavljaju trenutke koji se neće ponoviti i koje niko drugi nije doživeo na potpuno isti način. Mislim da se sa sigurnošću može reći da je to i najuniverzalniji način beleženja takvih uspomena.

Sa pojavom digitalne tehnologije, danas nijedan pedalj lokacije izložbe ne ostaje nefotografisan. Zamišljam antropologe koji će vekovima kasnije pretraživati milione digitalnih datoteka da bi istraživali izložbu Expo 2012. Zamislite svet u kome bismo ovu tehnologiju imali krajem 19. veka, kada su održane prve međunarodne izložbe!

Iznad su fotografije autora sa 17 godina na Svetskoj izložbi u Luizijani 1984. u Nju Orleansu i, nedavno, na izložbi Expo 2010 u Šangaju. Ako Vas zanimaju moje druge fotografije sa međunarodnih izložbi, većina je arhivirana na internetu, na Flickr nalogu sajta ExpoMuseum.com.

Sve ostalo: previše da bi se nabrojalo

Dok sam ovo pisao, stalno sam se prisećao hiljada predmeta sa izložbi koje sam tokom godina video u zbirkama: štapova za šetnju, šašavih štitnika za oči iz 1980-ih, saobraćajnih znakova, sportskih torbi, afričkih maski, kolutova za Viewmaster, stonih zastavica, registarskih tablica, slika koje su naslikali roboti, biciklističkih kaciga, najavnih biltena, audio-snimaka utisnutih na razglednice, pa čak i olimpijskih medalja (Pariz 1900 i Sent Luis 1904), da nabrojim samo neke. Previše ih je da bi se nabrojali, jer međunarodne izložbe predstavljaju svet, a svet, iskreno rečeno, ima mnogo stvari!

Dakle, šta ćete Vi sakupljati sa izložbe Expo 2012?

A da, ima li neko dobru ideju kako da se sve ovo skladišti? Moja kancelarija se prilično napunila!