Od pelikana do planktona: kratka istorija maskota međunarodnih izložbi

(Napomena: Urso je ovaj tekst prvobitno objavio 22. novembra 2011, u okviru saradnje sa izložbom Expo 2012 Jeosu. Ovde ga objavljujemo posthumno. Originalni tekst dostupan je ovde.)

• 

• 

• 

Yeony i Suny, maskote izložbe Expo 2012, u dobrom su društvu. Oni su najnoviji u nizu likova stvorenih za međunarodne izložbe poslednjih decenija.

Mnogi poznaju razne maskote koje su tokom godina pratile Olimpijske igre, ali manje ljudi zna za one koje su stvorene da bi promovisale međunarodne izložbe.

Maskote međunarodnih izložbi pomažu da se mlađi posetioci zainteresuju za teme izložbi i tokom godina sve više postaju deo osnovnog identiteta pojedinih izložbi. Neke su postale toliko popularne da su ostale prisutne godinama posle zatvaranja izložbe.

1984: pelikan pokazuje put

U godinama pre Svetske izložbe u Luizijani 1984. u Nju Orleansu, organizatori su tražili načine da privuku publiku. Sa temom „Svet reka: slatka voda kao izvor života“, u saveznoj državi poznatoj po divljem svetu, možda je bilo očigledno da će pelikan biti odličan način da se istakne ova jedinstvena izložba, smeštena na obalama reke Misisipi.

Nije se pojavljivao samo na promotivnom materijalu i suvenirima, već je, kao lik koji se šetao lokacijom, pozdravljao posetioce, koji su žurili da se fotografišu sa njim.

Iako je ovaj lik u Diznijevom stilu zvanično penzionisan na kraju izložbe, sigurno je i dalje u srcima i sećanjima stanovnika Nju Orleansa, a meštani se rado sećaju tog leta. Osamdesete su se nastavile sa još tri međunarodne izložbe i još tri maskote.

Od 1985. do 1988: maskote izložbi dobijaju noge (ili točkove)

Expo ’85 u Cukubi, u Japanu, donela nam je razigranog Kosmo Hosimarua, kog je na konkursu za dizajn stvorila učenica srednje škole Maki Takagaki. Pomalo stidljiva planeta pojavljivala se u mnogim publikacijama izložbe Expo ’85 i pomagala da se promoviše tema „Stanovanje i okruženje: nauka i tehnologija za čoveka u domu“.

Expo ’86 u Vankuveru donela nam je veoma popularnog Expo Ernija (Expo Ernie), robota koji se tokom meseci izložbe kretao lokacijom na točkovima. Glas mu je davan na daljinu, a sa gostima je komunicirao sa sopstvenim neobičnim smislom za humor. I danas ga ponekad vrate iz penzije za posebne prilike, jer ga stanovnici Vankuvera rado pamte.

Expo Oz bio je doprinos Brizbejna, u Australiji, istoriji maskota međunarodnih izložbi. Stvoren za izložbu Expo ’88, kljunar je pomogao da se Australija predstavi na nov način, jer većina ljudi ovu zemlju-kontinent povezuje pre svega sa koalama i kengurima. Da ništa ne bi bilo prepušteno slučaju, Oz je nosio tradicionalni šešir sa podignutim obodom, pokrivalo koje se najviše povezuje sa Australijom.

Od 1992. do 2000: sve veća apstrakcija

Mnogi pamte Kobija (Cobi), maskotu Olimpijskih igara 1992. u Barseloni. Iste godine Španija je bila domaćin izložbe Expo ’92 u Sevilji. Maskotu tog događaja, Kura (Curro), dizajnirao je Hajnc Edelman (Heinz Edelmann), isti nemački dizajner koji je stvorio likove u filmu Yellow Submarine („Žuta podmornica“). Govorilo se da boje njegovog kljuna simbolizuju kontinente. Njegovo ime je skraćeni oblik imena „Francisko“.

Prva međunarodna izložba u Koreji, Expo ’93, održana je u čast stogodišnjice prvog učešća Koreje na nekoj izložbi, na Kolumbijskoj svetskoj izložbi 1893. u Čikagu. Te godine izložbu je predstavljalo vanzemaljsko stvorenje Kumdori, koje je dalo ime i zabavnoj zoni Kumdori Land. On i njegov park i dalje žive u Teđonu, iako se njegov izgled u međuvremenu razvijao.

Gil je predstavljen na izložbi Expo ’98 u Lisabonu. Kao predstavnik izložbe sa temom okeana, lik je bio talas sa ljudskim osobinama. Osmislili su ga slikar Antonio Modeštu (António Modesto) i vajar Artur Moreira (Artur Moreira), dobio je ime po portugalskom moreplovcu Žilu Eanešu (Gil Eanes) i izabran je među stotinama predloga. I dalje se povremeno pojavljuje na lokalnim humanitarnim televizijskim maratonima.

S obzirom na to da je maskotu španske izložbe Expo ’92 dizajnirao Nemac, možda je ironično što je maskotu nemačke izložbe Expo 2000, Twipsyja, dizajnirao Havijer Mariskal (Javier Mariscal), isti umetnik koji je dizajnirao Kobija za Olimpijske igre 1992. u Barseloni. Verovatno najapstraktnija maskota do danas, imao je jednu veliku izduženu ruku koja mu je omogućavala da leti, kao i jednu običniju ruku. Imao je i dve cipele: jednu ravnu i jednu sa visokom potpeticom. U Nemačkoj je bio glavni lik crtane televizijske serije koja se odvijala u sajber-prostoru.

Od 2005. do 2010: šumska stvorenja, kap vode i kineski znak

Expo 2005 u Aičiju, u Japanu, donela nam je Kiccoroa i Morizoa, šumsko dete i njegovog dedu. Kiccoro je bio energična ličnost, nasuprot Morizoovoj staloženoj mudrosti. Bili su toliko popularni da su vraćeni godinu dana posle zatvaranja izložbe, a mogli su se videti čak i u Paviljonu Japana u Saragosi, u Španiji, kako pomažu maskoti izložbe Expo 2008.

Ta maskota bio je Fluvi, kap vode. Prikladno za izložbu sa temom vode, imao je i neprijatelja, zagađenu kap vode. Njih dvojica pojavljivali su se, sa drugim likovima, u popularnoj crtanoj televizijskoj seriji.

Naizgled Fluvijev rođak bio je Haibao, maskota izložbe Expo 2010 u Šangaju. Nastao kao rezultat konkursa za dizajn u toj zemlji, zasnovan je na kineskom znaku „ren“, koji znači „čovek“. Koncept tajvanskog dizajnera Vua Jongđijana (Wu Yong-Jian) izabran je među više od 26.000 predloga.

2012: Yeony i Suny

To nas dovodi do 2012. i naših novih prijatelja, Yeony i Suny, zvaničnih maskota izložbe Expo 2012. Ovaj par maskota su planktoni sa ljudskim osobinama, koji služe kao hrana morskom svetu, ali i upijaju ugljen-dioksid. Nije slučajno što počeci njihovih imena, spojeni, daju ime grada domaćina: Jeosu (Yeosu), što znači „lepa voda“.

Lako mogu da zamislim da će ih meštani viđati godinama, dok budu postajali deo dragih uspomena na 2012. i deo istorije maskota međunarodnih izložbi.